Podarena ljubav
Cela situacija me je takođe podsetila na postupak srednjovekovnog vladara u zrelom dobu koji je svojevremeno bio pojam osvajačkog uspeha, ali ga nisam izneo glasno. Njegova moćna vojska bila je nepobediva, nadaleko čuvena po nepokolebljivom ustrojstvu. Na jednom od mnogih pohoda zarobili su izrazito mladu devojku, osorne naravi, bujnih dojki i nežnog pogleda od kojeg trnu ramena a govor postaje trapav, natrpan hvalospevima. Odmah mu se dopala, nije bila ponizna kao druge, i rešio je da se lično pobrine za njenu bezbednost i požudu. Nije ni slutio obim naslade koju žena, a do tada ih je konzumirao poput pečenja, u prolazu, može podariti. Ona se nakon početnog tihog negodovanja i prkosa predala njegovoj moći, a vremenom i polako prisvajala njen deo. Iz nedelje u nedelju njen uticaj se uvećavao a njegova nesposobnost da uspešno zapoveda izraženija i omraženija među podanicima. Odmicalo je vreme i sam je primetio da mu oštrina odluka tupi, menja se, postaje više prilagođena predmetu sopstvene žudnje, a strast je rasla poput lavine. Zapovednici četa isprva su se došaptavali, gledali ga sa sažaljenjem, strepnjom u očima i čekali kraj ludog stanja jer nisu mogli da ostvare ambicije tako metiljavim pristupom vođe. Meseci su prolazili, napetost je rasla, mogla se gotovo seći. U prvi mah je odbijao da prizna promenu, čak je i njegov najbolji i najbliži prijatelj i verni saradnik platio glavom iskrenost i drskost u svađi kada je pokušao da ga urazumi i vrati na stari put, put na koji ih je poveo i sam ga odabrao. Da mu se suprotstavio nasamo, zamerio bi mu, ali bez posledica. Ovako je lišio života najodanijeg prijatelja koji ga je nebrojeno puta zadužio za primer. Šapat među podanicima se utišao, jeza se uvukla, povratio je poštovanje uz visoku cenu i na drugim osnovama. Ova najteža odluka naterala ga je da danima nakon pogubljenja kao opsednut hoda, spava, ćuti, pogled mu se skratio a najrazličitije misli su ga bukvalno morile bez predaha. Rvao se sa demonima i u snu. Na bledo lice i upale oči nadvila se mahnita tmasta senka i pojačala kontrast useklina. Morao je reagovati odlučno i bez odlaganja. Odlučio je. Znao je da treba sprovesti naum brzo. Svako pomeranje plašilo ga je, užasavalo, cenio je da nema kontrolu i teško predviđa korake drugih, obznanjivala se nesagledivost posledica. Koprena ga je obmotala. Ušao je u šator i sablju, izrezbarenu učesnicu mnogih bitaka, svoj ponos, zario lično devojci u nedra, rasparao joj stomak u kojem je nosila muškog potomka, dugo očekivanog naslednika trona. Nejak plod njihove ljubavi. Izašao je pred zabezeknute stražare i u jednom pokretu naredio da joj prirede skromnu sahranu i osamio se. Nikad više nije dobio naslednika, a žene konzumirao retko, izopačeno, ponekad i nasilno. Za kratko razdoblje ostao je bez saborca, sina i ljubavi. Ponovo je zadobio poštovanje potčinjenih na svim nivoima i nastavio sa osvajanjem, sopstvenim kaljenjem i osnaživanjem plemenskog ustrojstva surovije i svirepije nego ikada pre.
Odlomak iz romana “Ona koja jeste”
Smeđa kosa i nosić
Pred svitanje Denis je ispričao potvrdu tvrdoglavosti rođenog brata njegovog dede, visokog čoveka iz surovih, planinskih, stenovito-četinarskih predela. Kao mladić, zaljubio se u siromašnu momu krupnih stidljivih očiju i duge smeđe kike, gusto raspoređenih pegica. Prosto da ne poveruješ koliko ih može biti na tako malom nosu. Zbog stege običaja, nikome nisu kazali za međusobne simpatije niti se međusobno dodirivali, već kradomice viđali, samo ćaskali ispod hrasta, u samoći se kikotali, dok je obližnji potok, gotovo reka, pun rakova i ribe žuborio i presecao zelenu livadu diskretno ukrašenu cvećem. U vreo prolećni dan vratio se iz lova, još šegrt na zanatu, i saznao da su mu imućni roditelji u dogovoru sa bliskom porodicom i glavešinama u selu odredili drugu devojku za ženu. Stidljivu, poštenu, vrednu i ne previše lepu. Očeva odluka sasekla ga je kao grom, prebledeo je, pobegao i osamio se u vodenici bez izgovorene reči. Jedna nema noć u samoći pored žrvnja bila je dovoljna. Povinovao se ugovorenom, te ostao da živi naredna tri desetleća sa onom koju su mu izabrali. Izrodili su decu, zatim dobili i unuke. Postao je dobrostojeći, ugledni domaćin u okrugu kog su svi poznavali i hvalili zbog poštenja, pravednosti i doslednosti. Sudbina je odredila da njegova životna saputnica skonča pre njega. Sahranio ju je kako dolikuje a običaji nalažu. Kada je osetio da se približio i njegov sudnji čas, sazvao je potomke, preostalu blisku rodbinu i kuma te naložio da mu večiti počinak ne bude pored one koja mu je decu rodila, njihove majke i rođake. Na zaprepašćenje svih prisutnih, naveo je kako ga čeka grobno mesto pored lepe Ane koja je umrla naprasno, neudata, pod čudnim okolnostima, ubrzo posle rođenja njegovog prvog deteta.
Svi su se unezvereno posmatrali posle saznanja o ljubavi koja ga očigledno nikad nije napustila, a decenijama je nikome nije pomenuo jer tako zapoveda tradicija. Pošto se žrtvovao za života, bar u smrti je želeo da ispuni sebi želju, sada kada ne ugrožava i ne vređa nikakav poredak. Nakon potresne priče nastao je tajac među nama, verovatno kao i na dedinom samrtnom odru, a Denis se, shvativši šta je uradio, dohvatio neke banalne šale koja nije popravila atmosferu odmah ali jeste već posle nekoliko minuta uz svesrdnu pomoć kijare, vina i muzike. Nastavio se žamor i razlegao smeh, mada ne razdragan i bezbrižan kao pre priče o njegovom pretku.
Odlomak iz romana “Ona koja jeste”