https://www.blic.rs/kultura/predstavljena-nova-knjiga-vanje-mandica-gospodin-maksim/l3zt1wq
https://www.kurir.rs/zabava/pop-kultura/3360215/bivsi-ministar-kulture-otkrio-ovu-knjigu-drzim-stalno-pored-kreveta-a-evo-zasto-i-vi-morate-da-je-procitate
Novi roman “Gospodin Maksim” je u prodaji u knjižarama i na sajtu:
Господин Максим
Ускоро, нови роман “Господин Максим”!
Поштовани,
И ове године издавачка кућа „Чигоја“ ће излагати на предстојећем Међународном сајму књига у Београду од 22. до 29.10.2017. у ХАЛИ 1.
У својој богатој понуди ће имати и мој роман „Она која јесте“ по промотивној цени а лично ћу бити присутан у четвртак 26.10. од 18 часова као и у недељу 29.10. од 12 до 16 часова. Биће нам задовољство да свратите.
Срдачан поздрав,
Вања Мандић
Sajt za naručivanje:
http://chigoja.co.rs/ona_koja_jeste_vanja_mandic
https://www.knjizare-vulkan.rs/knjige/ona-koja-jeste-vanja-mandic-isbn-9788653102845
Neke knjižare u kojima se može kupiti roman:
1.Zepter books – Knez Mihajlova, Beograd
2.Dereta – Knez Mihajlova, Beograd
3.Aleksandra Belić – Studentski trg, Beograd
4.Srpska književna zadruga – Kralja Milana, Beograd
5.Delfi SKC – Kralja Milana, Beograd
6.Vulkan – Sremska, Beograd
7.Delfi – Novi Sad
Poštovani,
Sa velikim zadovoljstvom Vas pozivam na promociju romana „Ona koja jeste“ u Beogradu u sredu 27.09.2017. u 19h u kući Đure Jakšića, Skadarska 41, (Skadarlija).
O knjizi će govoriti akademik Časlav Ocić i autor Vanja Mandić.
Odlomke iz romana će čitati dramska umetnica Jelena Stajkovac.
Muzička pratnja je gudački trio “Čarobne žice”.
Dobro nam došli.
Сигуран сам, није ме прорачунато и смишљено гледала очарана. Једноставно је била довољно лепа, јака, зрела и самоуверена да се не плаши себе, мене коме верује довољно за препуштање, уз непознанице толико неопходне за сласт. Суштина је што моје поверење није долазило од љубавне заслепљености, већ је било обрнуто; поверење је произвело љубав или јој бар допринело, сигуран сам. На месечини свака бара има одсјај, а њена муљевитост, дубина или бистрина остају скривене.
Идеја увођења неопипљивог заноса као одлучујућег принципа у свакодневицу била је утопија. Некако је друштво више сматрало љубав сметњом него силом због које вреди живети, која је сама живот. Посматрање, мерење и анализе, бескрајне анализе, како само исцрпљују толики прорачуни. Питао сам се да ли се свет променио током мог сазревања зато што је толико мало љубав постојала као разлог и мотив за било шта међу људима у окружењу. Масовно су вагали, правили се трезвени и изнад превазиђене категорије, давали небулозне савете, при томе не знајући какав грех чине. Из анализе су проистицале калкулације, интереси, моћ, утицаји, као преокупације и системи вредновања уважавани и разматрани, а рационално напрасно најважнији појам. Нико од многобројних чије сам ставове ослушкивао није величао занесеност, природну опијеност другим бићем, разбијање свих клишеа зарад очите илузије и подвига а посвећивање себе љубави било је глупо, дечије и недорасло. Укратко, неприхватљиво у силицијумској епохи друге декаде трећег миленијума. Паралелно су били у парадоксу јер су слушали љубавне песме, читали књиге, гледали филмове и серије, маштали, присећали се, понекад јецали тихо или гласно у самоћи и прижељкивали. Као да је неко свету забранио роматични живот јунака којима се диве, поштују их и дарују им сваки слободан тренутак.